. Glavno izdanje toga zbornika jeste izdanje Berlinske akademije: vol. I—II Aristoteles Graece eh recensione J. Bekkeri edidit Academia regia borussica, Berolini, 1831, vol. Š Aristoteles latine interpretibus variis, 1831, vol. IV Scholia in Aristotelem collegit A.

1. Ustav Rs

I od ovih spisa sačuvani su samo odlomci. Kakav je bio naučni aparat poslelnjeg zbornkka pokazuje nam knjiga Atinski ustav. Da je Aristotel napisao spis.

Brandis, 1836, vol. V Aristotelis qui ferebantur librorum fragmenta, Scholiorum in Arist.

Supplementum, Index Aristotelicus, 1870 (fragmente je skupio V. Rose, a drpunu sholijama i indeks priredio Η. Literatura.: Istorija helenske književnosti, Bgd.

Xegan Marija ARISTOTEL 1. F I L O Z O F I D O A R I S T O T E L A 1.1. Uvodna napomena Odeljak 1. Nije neophodan za spremanje ispita. Zamixljen je kao grub pregled naziva i predstavnika filozofskih,xkola” do Aristotelova vremena. Ni u jednom trenutku nee biti razmatrana uqenja pojedinih xkola.

Sokratovo delanje u Atini, koju on nikad nije napuxtao osim kad je uqestvo- vao u kakvim ratnim pohodima Atinjana3, uzima se kao jedna od najznaqajnijih prekretnica u istoriji helenske filozofije, pa se ceo prethodni period u toj is- toriji naziva presokratskim. Sokrata kao kritiqkog mislioca dugo je branila prosveta Periklova vremena, ali po padu Atine, satrvene od Sparte i domaih razdora, graani nee imati razumevanja za Sokratovu misiju; misiju koja se sastojala u xirenju novih zamisli, kao npr. Ne treba paziti koliko je kome godina, nego koliko je pametan. Sokrat je obiqnim atinskim graanima bio nerazumljiv, a mnogima su njegove misli verovatno izgledale bogohulne.

Da je branio pravdu onda kada za to niko nije bio zainteresovan svedoqi sledee — godine 406. Vrxio je slubu pritana bax u vreme kada su optueni oni ko- mandanti, koji, posle pobede Atinjana kod Arginuskih ostrva nad spartanskom mornaricom, zbog iznenadne oluje nisu imali prilike da pokupe mrtve i spasu ive sa nastradalih brodova. Atinjani su zahtevali smrtnu kaznu za koman- dante, a Sokrat se jedino protivio njihovom osuivanju.

O Sokratovoj neustrax- ivoj postojanosti svedoqi i Platon u jednom svom pismu4. Svojim stavovima Sokrat je sebi stvorio brojne neprijatelje.

Kada je Sokrat imao sedamdeset godina, pod optubom da je kvario omladinu i uvodio nove bogove koje drava ne priznaje, atinski (demokratski) sud — sas- tavljen od 501 graanina — osudio ga je na smrt5; kazna je izvrxena ispijanjem pehara kukutinog otrova 399. Poslednje qasove Sokratova ivota opisao je Pla- ton u Fedonu. Platon (427 - 347) Pogledati: Danijela Panteli, Platon Literatura: — Milox N. uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823. A R I S T O T E L (384 - 323) 2.1.

Izvor Najznaqajniji izvor o Aristotelom ivotu i delovanju je kompilatorski spis Diogena Leartija O ivotima, mixljenjima i izrekama onih kojih se odliko- vaxe u filozofiji u deset knjiga. U petoj knjizi svoga dela Diogen prua podatke o Aristotelu i Peripatetiqarima. Izvesnu pomo mogu pruiti i pojedini podaci saquvani kod Strabona i Plutarha6.

ivot Aristotel je roen godine 384. U Stagiri, grqkoj koloniji na Halkidiku.

NJegov otac Nikomah bio je lekar makedonskog kralja Aminta. Nikomah je pripadao staroj lekarskoj porodici, ogranku lekarske xkole As- klepijada, koja je kao svog praoca poxtovala boga Asklepija, i u kojoj je lekarsko zvanje prelazilo sa oca na sina. Najznamenitija takva xkola bila je na ostrvu Kosu i u njoj je svoje obrazovanje dobio Hipokrat, pravi osnivaq medicine7. Aristotel je, dok je jox bio deqak, ostao bez oca.

Sa sedamnaest godina, na pred- 3 Uqestvovao u borbi kod Potideje (432 - 429), kod Deliona (424) i Amfipolja (422). 4 Pogledati: Danijela Panteli, Platon, 1.1.

ivot i delo 5 Tuilac Melet 6 Milox N. uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823, 464. uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823, 553. Log svog uqitelja Proksena, odlazi u Atinu, obrazovnom centru tadaxnjeg sveta, radi sticanja znanja.

U Heladi tada su bile na glasu dve xkole: Isokratova xkola retorike i Platonova Akademija. Aristotel je prvo uqio kod Isokrata, pa je ubrzo prexao u Akademiju, gde je proveo dvadeset godina8. Sam postaje nastavnik retorike. Verovalo se da e, poxto je Platon preminuo 347.

E., novi upravnik Akademije postati ve tada veoma ugledni Aristo- tel. Meutim, samo Aristotelovo uqenje kosilo se sa Platonovim, te je mesto njega za novog upravnika izabran Platonov neak Speusip. Ozlojaen xto nije postao naslednik velikog osnivaqa i uqitelja, na poziv vladara Atarneje, Her- meja, Aristotel odlazi u Miziju. Svojevremeno je Hermija dvojici uglednih Platonovih uqenika poklonio grad As i pod njihovim uticajem svojoj tiranidi dao oblik zakonite vlasti9. Aristotel je u As-u ostao tri godine i bio je jedan od osnivaqa filijale Akademije.

U to vreme oenio se Pitijadom, kraljevom roakom10. Posle trogodixnjeg boravka u Asu Aristotel se na predlog svog uqenika Teofrasta seli u Mitilenu na Lezbosu. Na poziv makedonskog kralja Filipa, odlazi u Pelu i postaje tutor trinaestogodixnjeg Filipova sina Alek- sandra. Na tom poloaju je ostao pet godina.

LJudi su znali govoriti da Aris- totel od makedonskog kralja ne prima samo platu za poduqavanje, ve dobija i pravo da raspolae sa 1 000 robova zaduenih za sakupljanje raznih uzoraka potrebnih za izuqavanje prirodnih nauka. Ostaje pitanje koliko su ove glasine taqne. Onda kada je Filip preminuo i kada se Aleksandar spremao da preuzme vlast, Aristotel se vratio u Atinu, koju nije posetio jox od Platonove sm- rti11.

U Atini, oko 335. Aristotel je osnovao svoju xkolu pod imenom Likej. Dok je drao predavanja u Likeju, Aristotel je imao obiqaj da xeta. Stoga su njegove sledbenike prozvali peripatetiqarima, xto znaqi,oni koji xetaju unaokolo”. Meutim, postoje tvrdnje da pomenuti naziv potiqe otuda xto je Aristotel uqio u vrtu gde je xkola bila smextena. Sledeih trinaest godina Aristotel se posvetio predavanjima i sreivanju svojih filozofskih beleaka. Veruje se da je drao dve vrste predavanja: prepodnevno za naprednije studente i veqernje, opxte, za ljubitelje znanja.

Iznenadnom smru Aleksandra 323. Go- dine, pro-makedonska vlada u Atini je zbaqena sa vlasti. Nova vlada elela se obraqunati sa svima onima koji su imali neke veze sa Makedonijom.

Tako je Aristotel optuen za bezbonixtvo. Setivxi se Sokrata, Aristotel nije saqekao suenje, ve je pobegao u eubejsku Halkidu.

Tamo je i umro godine 322. Sahranjen je u Stagiru. Rukopisi 2.3.1.

Sudbina Aristotelovih spisa Strabon i Plutarh svedoqe da je Aristotelove spise prema volji samog Aristotela12 dobio njegov uqenik i novi upravnik peripatetiqke xkole, Teo- frast. Dalje je Teofrast biblioteku poverio na quvanje svom sledbeniku Neleju, koji ih je ostavio svojim srodnicima u Skepsidi. Nelejevi naslednici su knjige, da bi ih zaxtitili od krae, sakrili u podrum. Tu su oxteene delom zbog toplote delom zbog moljaca i vlage. Za velike novce kupio ih je 100.

Jedan ljubitelj starih knjiga, Apelikont Tejanin. On je knjige doneo u Atinu, dao prepisati i tako ih izdao. E., kada je Sula 8 V. Pavlovi, Istorija filozofije za IV razred srednje xkole, Beograd 200013.

uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823, 555. 10 Iz ovog braka potiqe Aristotelova erka Pitijada. Kasnije se Aristotel po drugi put oenio i dobio sina Nikomaha 11 Aristotelovom povratku u Atinu prethodila je quvena bitka kod Heroneje u Beotiji, gde je 338. Pod komandom Filipa Makedonskog makedonska vojska porazila Atinjane i Tebance. Taj dogaaj oznaqio je nadolazak nove panhelenske epohe. 12 Aristotelov testament saquvao se kod Diogena Leartija. Osvojio Atinu, knjige su prebaqene u Rim.

Tamo su privukle posebnu panju uqenih ljudi i prireeno je novo izdanje. Ti rukopisi predstavljali su osnovu za Andronikov katalog Aristotelovih radova. Meutim, postoji i priqa da je Ptolemej Filadelf, osnivaq aleksandrijske biblioteke, otkupio od Neleja sve spise koji su ostali posle Aristotelove smrti. Ovim bi izvor pomenutim katalozima Aristotelovih spisa bio Hermip, aleksandrijski peripatetiqar.

Corpus Aristotelicum Najznaqajnije kataloge Aristotelovih spisa sastavili su Andronik Ro- anin i posebno Diogen Leartije. Interesantno je da Diogen Leartije, koji daje listu Aristotelovih radova, ne pominje ni jedan od onih koje danas znamo. Ovo se objaxnjava time da je Diogen naveo radove koji su vaili kao Aristotelovi u ono vreme kada su pravi radovi bili izgubljeni. Treba pomenuti i popis menagiski i popis peripatetiqara Ptolemeja. Corpus Aristotelicum ili saquvani zbornik Aristotelovih spisa zasniva se na izdanju Aristotelovih uqiteljskih spisa, koje je priredio Andronik Roanin. Glavno izdanje tog zbornika jeste izdanje Berlinske akademije iz XIX veka.

Podela Aristotelovih spisa Peripatetiqari podelili su Aristotelove spise u tri vrste: 1. Dijalozi i spisi popularnog karaktera (eksoteriqki spisi), namenjeni xir- em krugu qitalaca, od kojih su danas saquvani samo odlomci. Kolekcija nauqnog materijala i kritiqki izvodi (hipomnematiqki i sina- gogiqki spisi), od kojih nam je poznato oko 200 naslova. Verovatno u njihovom sakupljanu su saraivali i Aristotelovi uqenici. U okviru ove grupe treba pomenuti zbornik ustava grqkih i nekih ne-grqkih gra- dova, posebno knjigu Atinski ustav. Uqiteljski spisi (esoteriqki spisi), namenjeni uem krugu sluxalaca, od kojih je najvei broj saquvan.

Saquvani spisi mogu se podeliti na ove skupine: 3.1. Logiqki spisi. Kategorije (10 najopxtijih predikata bia). O tumaqenju (o delovima i vrstama reqenica).

Analitika prior (o zakljuqivanju). Analitika posterior (o dokazu i definiciji).

Topika (dijalektiqko zakljuqivanje na osnovu verovatnih premisa. O varljivim dokazima (zakljuqak taqan, ali nije istinit). Prirodnjaqki spisi.

Fizika (objaxnjava promenu, pokret, prazninu, vreme). Astronomija (struktura neba, zemlje, elemenata). Meteorologija (poreklo kometa, vremena, katastrofa). Biologija (kroz kombinovanje sastavnog materijala). Zoologija.

Ustav Rs

Botanika 3.3. Psiholoxki spisi. O duxi (objaxnjava oseaje, um, imaginaciju). O pamenju, zaboravljanju, snovima i prorokovanju 3.4. Filozofski spisi. Metafizika 3.5. Etiqki, politiqki i ekonomski.

Nikomahova etika (duxa, srea, prijateljstvo). Etika Eudemova. Etika velika.

Politika (najbolji oblik vladavine, utopija, ustavi, revolucije) – 4 –. Estetiqki spisi. Retorika (filosofija besednixtva).

Poetika (tragedija, epska poezija). A R I S T O T E L K A O I S T O R I O G R A F 3.1.

Atinski ustav Atinski ustav je deo vee zbirke Politije, koja je bila sastavljena iz 158 knjiga, koje su za predmet imale ustave grqkih i nekih negrqkih gradova. Ovom zbirkom se prvi put koristi sam Aristotel u svom delu Politika. U Fajumskoj oazi u jednoj grobnici pronaeni su papirusi, izmeu ostalog i dva papirusa, koja su sadrala deo Atinskog ustava. Ovi papirusi se danas nalaze u egipatskom muzeju u Berlinu. Takoe u Fajumskoj oazi pronaeni su papirusi, koji sadre gotovo qitav Atinski ustav. Ovi papirusi se quvaju u Britanskom muzeju u Londonu.

Ove papiruse od qetiri svitka prvi put je proqitao Englez Frederik G. Ustav razlikuje istorijski i sistematski deo. Istorijski deo Atinskog us- tava daje popis ustava od najstarijeg doba pa do Aristotelova vremena. Saqu- vani deo poqinje od Suenja Alkmeonidima. U ovom delu moemo izdvojiti: prelaz od monarhije ka oligarhiji, uspon i pad tiranide, razvitak i vrhunac demokratije, oligarhijske promene ustava 411. I demokratska reakcija, rekapitulacija qitavog Atinskog ustava.

Kao izvorima za ovaj deo Aristotel se koristi Herodotom, koji je bio veoma cenjen, Tukididom, iako ne navodi direktno njegovo ime, Solonovim elegijama, atidama13 atidografa Androtiona. Postoji verovatnoa da se Aristotel koristio i Atinjaninom Kritijem, poznatim kao glava tridesetorice, koji je iveo u V veku p. I koji je u delu Elegija raspravljao o ustavima u grqkim gradovima. Sistematski deo nas upoznaje sa Atinom Aristotelovog doba i kao izvore ko- risti neposredno iskustvo. Ustav je nastao izmeu 329 - 325.

Vreme nastanka je zakljuqeno prouqavanjem podataka u samom delu. Kao poslednji arhont se spominje Kefiso- font, koji je vrxio dunost arhonta do 329/328.

E., te sledi da je delo nastalo posle navedenih godina. Meutim kako pisac ne poznaje promenu ustava usled makedonske okupacije, spis je nastao pre 322. Isto tako Aristotel ne poznaje lae sa pet redova vesala, koje se bile popularne u Atini oko 325. E., te sledi da je spis nastao pre ove godine. Uporeivanjem ovog spisa sa drugim Aristotelovim delima, pojedini istrai- vaqi smatraju da je spis autentiqan, dok jedni pak smatraju da je falsifikat. Sadraj Atinskog ustava Napomena!

Prekucano iz jedne rukom pisane skripte nepoznatog autora, koja je do mene doxla zahvaljujui naporima i istraivaqkim sklonostima koleginice Simi Mirjane. Sadraj Atinski ustav poqinje suenjem Alkmeonidima na tubu Mirona.

Bilo je trista sudaca i svi krivci su bili izgnani iz grada, a potom je grad oqistio Epimenid? Kreanin. Pisac, zatim, pripoveda o Atini u vremenu pre Drakona. Zemlja se nalazila u rukama nekolicine. Ustav pre Drakona je bio takav da su qinovnici birani meu bogatim plemiima i oni su prvo slubu vrxili doivotno, a onda na 13 hronikama o proxlosti Atine, koje su pisali atidografi – 5 –. Najznaqajnije slube su basileus, polemarh i arhont. Najstarija je bila qast kralja, kasnije polemarha, jer su neki kraljevi bili nesposobni za ratovanje.

Smatra se da su arhonti nastali za vreme Medonta ili Akasta. Za vreme njegovog upravljanja, upravljanja Medonta ili Akasta, naslednici Kodra su se odrekli vlasti. Tesmoteti su birani na godinu dana. NJihov zadatak je bio da napixu prava i da ih quvaju. Sedixte arhonta basileusa je Bukoleja, arhonta u pritaneju, a polemarha u Epilikeji. Sedixta tesmoteta je u Tesmoteji, koje e od vremena Solona postati sedixte svih arhonata. Vee Areopagita je bilo duno quvati zakone, a slube bejaxe doivotna.

Za vreme Drakona politiqka prava su imali svi oni koji su mogli nabaviti bojnu opremu. Obrazovano je Vee od 400. rebom je birano qetristo venika meu graanima, gde je graanin morao imati vixe od trideset godina. Jedan qovek nije smeo istu dunost vrxiti dvaput zaredom.

Drakon je napravio preciznu razliku izmeu vixe vidova ubistava: sa predumixljajem, bez predumixljaja ili samoodbrana. Pisac, u daljem tekstu, pixe o Solonovom ustavu. Solon je pripadao po rodu i ugledu prvima, a po imetku i druxtvenom poloaju srednjima. Solonovi zakoni su zapisani na kamenim piramidama. Solon je ukinuo ropstvo za dug. Drakonove odredbe su prestale da postoje, izuzev onih vezanih za ubistvo. Graane je po prihodima podelio na qetiri razreda: pentakosiodimne, hipeje, zeugite i tete.

Prva tri razreda dobila su pravo da obavljaju slubu devetorice arhonata, blagajnika i poleta, dok su teti imali samo pravo uqexa u narodnoj skupxtini i sudovima. Za devet arhonata svaka od qetiri file predlagala je po deset kandidata.

Jedna fila delila se na tri tritije i dvanaest naukrarija. Na qelu naukrarije nalazio se naukrar. Vee ima 400 qlanova, od kojih po 100 daje svaka fila. Vee Areopagita quva zakone. Aristotel tvrdi da su tri osnovna znaqaja Solonovih reformi: ukidanje duniqkog ropstva, pravo da se svako zalae za onoga kome je nepravda uqinjena, pravo na porotni sud.

Solon je sproveo i monetarnu reformu: mina koja je iznosila 70 drahmi, poveana je na 100. Sprovevxi svoje zakone, Solon odlazi na 10 godina u Egipat.

Pete godine posle Solonovog arhonata dolazi do stranaqkih sukoba, i te go- dine arhont nije biran. U Atini su postojale tri stranke: primorska, koju je predvodio Megakle, ravniqarska na qelu sa Likurgom, i brani koje je predvo- dio Pizistrat. Aristotel pixe o okolnostima Pizistratovog dolaska na vlast. Onda kada se napokon uqvrstio vladao je blago — vixe kao dobar graanin, nego kao tiranin. To je razlog zbog koga je dugo vladao i zbog koga bi, poxto bi bio proteran, ponovo preuzimao vlast. Straxnija je bila vlada Pizistratovih naslednika, Pizistratida. Posle smrti Pizistrata vladala su dva njegova sina: Hipija i Hiparh.

Hip- ija kao stariji naxao se na qelu drave. Aristotel smatra da je uzrok zavere Harmodija i Aristogitona bio Tesal, jedan od polubrae Hipije i Hiparha. Po ubistvu Hiparha, vlast Hipije je postala surova.

Hipiju je sa vlasti svr- gao kralj Lakedemonjana Kleomen, poxto ga je proroqixte savetovalo da sruxi tiraniju u Atini. Pisac pripoveda o vremenu Klistena.

Klisten je bio iz roda Alkmeonida, a kao njegovi politiqki protivnici se pominju spartanski kralj Kleomen i Isagora. Klisten je qitavo stanovnixtvo podelio na deset teritorijalnih fila. Zemlja je po opxtinama podeljena na 30 delova. Uspostavljeno je Vee od 500.

Uvodi se zakon o ostrakizmu. Zakon je uveden da bi se prognali svi tirani, ali se on kasnije odnosi i na druge; na primer na one koji su se istakli svojom liqnoxu, ugledom i imovinom (Ksantip). Od vremena Klistenove smrti pratimo razvoj demokratije. Voe naroda su Temistokle i Aristid. Posle rata sa Persijom mo Areopaga jaqa.

Kao rekacija na to jeste reforma Efijalta. Pete godine posle smrti Efijalta predloeno je i da se arhonti biraju izmeu zeugita. Kao voa naroda se istiqe Perikle, a njegov politiqki protivnik bio je Kimon. Po smrti Perikla voa naroda je Kleon, a njegov politiqki protivnik Nikija, a po smrti Kleona voa naroda je – 6 –.

K., a protivnik Teramen. Pratimo proces uspostavljanja oligarhije i vlast Vea od 400. Peloponeski rat se zavrxio bitkom kod Egospotama i Lisandar uspostavlja vladu tridesetorice. Kao voa naroda istiqe se Trasibul.

Zavrxivxi izlaganje o Atini Aristotel daje kratak rezime; navodi 11 promena ustava: 01. Reforma atinskog kralja Jona 02. Tesejevo ureenje 03. Pizistratidi 06. Vee od 400 10.

Obnova demokratije 11. Tiranija tridesetorice i demokratska reakcija U daljem tekstu Atinskog ustava Aristotel pixe o ureenju grada svoga vremena.

Tako, izmeu ostalog, saznajemo: — graanska prava dobijaju samo oni qiji su i otac i majka atinski gra- ani, a poxto navrxe osamnaest godina — Vee od 500 bira se rebom, a svaka od 10 fila duna je obezbediti po 50 qlanova — Dunost blagajnika (tamije) je najpre bila rezervisana samo za graane prvog razreda. Postojalo je deset blagajnika, od kojih je svaka fila davala po jednog, i oni su u stari quvari atinske riznice. — Poleti, 10 dravnih qinovnika koji su prodavali i davali u zakup dravnu zemlju, npr. Zemlju Atinjana koji su pobegli iz grada, birani su iz prva tri razreda — Jedanaestorica su jedna vrsta tamniqara i policije, a birani su iz redova prva tri razreda — Kolakreti su bili predstavnici dravne blagajne, koji su najpre uz- imali delove rtvenih ivotinja, a kasnije uzimaju i dohotke druge vrste.

Birani su iz redova prva tri razreda. — Za sudije se biraju oni koji su navrxili trideset godina, koji imaju graansko pravo i koji nemaju nikakvih dugova dravnoj blagajni. Javni sudovi su sastavljeni od 501 qlana, to je u sluqaju manjih parnica. U sluqaju veih onda ima 1 000, pa qak i 1 500 sudskih porotnika.

Politika Politika u osam knjiga je glavni politiqki spis Aristotelov, ali nije dovrxen. Knjizi raspravlja o porodiqnom ivotu kao osnovi drave. Se izlae kritiqki pregled ranijih teorija o dravi. Se izlau osnovni pojmovi politike: suxtina drave i graanina, naqelna podela ustava, i to prema svrsi onih koji dravom upravljaju, posebno o kraljevstvu. Prikazuju se ustavni oblici i o propadanju i odravanju razliqnih ustavnih oblika.

Produuje se specijalisanje ustava i ustanova koja im odgovaraju. Prikazuje se idealni ustav14. Sadraj VII i VIII knjige Napomena! uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823, 567. Prekucano iz jedne rukom pisane skripte nepoznatog autora, koji je po svemu sudei proqitao sporne knjige (a koje ja naravno nisam i koje u moda jednog dana.

Hm malo verovatno. Skripta do mene doxla zahvaljujui naporima i istraivaqkim sklonostima koleginice Simi Mirjane. Sadraj VII knjige Pre govora o najboljem dravnom ureenju, treba govoriti o najboljem naqinu ivota, jer onaj koji e najbolje vladati treba da vodi najbolji ivot. Kod svakog qoveka treba razlikovati tri dobra: (?), telesno dobro i duhovno dobro. Ne moe se rei da je neko srean qovek ako nema hrabrosti, pravednosti, razboritosti. Isto je i sa dravom.

Najbolje dravno ureenje je ono u kome pojedinac moe slobodno da radi u skladu sa vrlinom i da ivi sreno. Pisac, dalje, raspravlja o pitanju odnosa veliqine drave i broja stanovnika. Veliqinu drave ne treba meriti prema broju, ve prema snazi stanovnika. Narodi koji ive u Evropi su hrabri, ali u manjoj meri inteligentni i vexti.

U Aziji pak manje su hrabri a vixe inteligentni i zbog toga su uvek potqinjeni?. Heleni, koji ive u sredini, su mexavina jednog i drugog, pa ako bi se ujedinili mogli bi da vladaju svima.

Postoje razliqita dravna ureenja jer se ljudi razlikuju po svojim vrlinama. Elementi koji su svakoj dravi neophodni su: (?), oruje, hrana, novqana sred- stva. Dravna ureenja se razlikuju i po tome u kojim poslovima graani imaju uqexa. Da li svako moe da uqestvuje u svemu ili je za svakog odreena de- latnost?

U dravi se razlikuju dva dela: vojska i savetodavno telo. Prvi istu dunost imaju doivotno, a drugi privremeno. U dravi razlikujemo one koji vladaju i one kojima se vlada. Postavlja se pitanje da li ove grupe treba da se smenjuju ili pak treba uvek jedni da vladaju a drugi da budu potqinjeni. Ni drava ni zakonodavac ne treba da se smatraju srenim ukoliko su uspeli da vladaju drugima, poxto je zakonodavac uqinio graane jakim.

Aristotel kae da zakonodavac u cilju stvaranja zdravog druxtva treba da odredi vreme za brak, raanje dece i vaspitanje. Sadraj VIII knjige Kod vaspitanja treba obratiti panju na gramatiku, gimnastiku, muziku i crtanje. Zoon politikon Prema Aristotelu qovek je politiqko bie, jer ono xto treba da obavlja odreeno je da obavlja za dravu. Onaj ko to ne moe ne treba da pripada zajednici, jer je sam sebi dovoljan; taj je zver ili car?. Stvaranju drave prethodi stvaranje porodice. Povezivanjem vixe porodica nastaje opxtina, a vixe opxtina qine grad. Aristotel odobrava ropstvo smatrajui ga prirodnim i nunim.

Postoje tri dravna oblika: kada vlast ima jedan graanin, kada je ima nekolic- ina i kada je ima mnoina. Svaki od navedenih oblika razlikuje dobru i loxu stranu.

Na primer, kada vlast uiva jedan qovek on moe vladati kao kralj, xto je dobro, ali i kao tiranin, xto je loxe. Zatim vladavina nekolicine moe se prepoznati kao aristokratska vlada, xto je dobro, ali i kao oligarhija, xto je loxe. Napokon vladavina mnoxtva moe odgovarati republikanskom ureenju, xto je dobro, ali moe biti i demokratija, xto je loxe. Po apsolutnom merilu, od svih oblika dravnog ureenja, na prvom mestu nalazi se kraljevstvo — onaj ko ima vlast, kralj, svojom vrlinom nadmaxuje sve ostale.

Tiranija je pak najgori oblik vladavine. Vladavina aristokrata je vladavina najboljih i najsposobnijih. Da bi drava mogla da opstane i napreduje neophodno je zadovoljenje svih prirod- nih uslova. Drava treba da bude srednje veliqine: ni premala ni prevelika, a taman da je dovoljna sama sebi. Glavni cilj drave jeste unutraxnje usavrxavanje. Naime, ceo ivot se deli na – 8 –. Rad i dokolicu, rat i mir; prvi se tiqe onoga xto je nuno, drugi onoga xto je lepo.

Drava treba da vodi raquna o telesnom i intelektualnom razvoju svojih graana. Vaspitanje graana je vaan zadatak drave. Vaspitanjem graani ne stiqu samo sposobnosti za uqestovavanje u upravi, ve i da joj se pokoravaju. Ipak, krajnji cilj nije ni upravljanje ni sluxanje ve najbolji ivot. Drava treba da bude i vojniqki organizovana, ali ne radi ratovanja, ve radi odravanja mira.

Relativno najbolje dravno ureenje jeste republiqko. Republika stoji izmeu oligarhije i demokratije i vlast je u rukama srednje klase. Takvom ureenju Aristotel daje naziv politija?. U Atini ovakvo ureenje sproveo je Solon Izvor: — Aristotel, Atinski ustav, Zagreb 1948. Literatura: —. Aristotle (384-322 BCE.), Overview, The Internet Encyclopedia of Phylosophy — Milox N.

uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 19823. Pavlovi, Istorija filozofije za IV razred srednje xk- ole, Beograd 200013. — neautorizovana skripta – 9 –.